Blog

Ljudi uglavnom retko smišljaju šta da pripremaju za večeru u odnosu na vino koje imaju. To, uglavnom, rade istinski vinoljupci. Kada smislite šta sve služite od hrane gostima, onda se fokusirajte kakvo vino (ili vina) želite da imate uz jelo i upotpunite užitak.
 Kada se govori o vinskoj kulturi uopšte, slaganje vina i hrane ima izvanredno veliki značaj. Vino je piće koje se najbolje slaže sa hranom i sa njom se najbolje dopunjuje.  Takođe, postoji neko ukorenjeno mišljenje da vina ne treba mešati već da se usredsredimo na samo jedno koje ćemo piti celo veče. Sa zadovoljstvom se toga ne moramo pridržavati. Uz predjelo, u zavisnosti da li imamo salate, sireve itd. možemo imati bela vina, roze pa čak i laganija crvena vina, a uz dezert  polu-slatka i slatka vina. Cilj je uživanje u ukusima hrane i vina i njihovog uzajamnog delovanja, a ne nalivanja, dok čula ne otupe. Zašto je sve ovo važno? Zato što želite da pružite svojim gostima vrhunsko gastronomsko iskustvo o kome će pričati.

Najsigurniji korak bi bio da, ukoliko kupujete vino u vinoteci, pitate za preporuku jer su prodavci u vinotekama obučeni da vam pomognu u izboru na osnovu informcija koje im date – koje vino preferirate (belo, crveno, roze, penušavo…)uz koju hranu biste ga služili, opseg cena koji vam odgovara itd. Međutim, ukoliko vam vinoteka nije opcija i želite sami da se upustite u avanturu, ovaj tekst posvećujemo vama i navijamo za vas uspeh.

Razumevanje nekih osnovnih osobenosti o vinu može vam pomoći da saznate više o tome koja će vam vina verovatno odgovarati, a koje ćete verovatno hteti izbeći. Učeći o svojim ukusima i opštim karakteristikama vina, možete postati stručnjak za vino u vrlo brzo i osećati se sigurni u sopstven odabir izvrsnog vina koje ćete upariti s obrokom.
Odabir dobrog vina potpuno je subjektivan. Bilo da volite delikatne, smele, slatke,voćne,  mineralne ili začinske ukuse, moguće je pronaći vino koje ćete da obožavate (ili vaši gosti, zavisi ko je ciljna grupa). Ove bitne karakteristike koje određuju svaku sortu vina mogu biti korisne kada želite da izaberete pravu bocu.
Jedan od najboljih načina da pomognete sebi je upravo čitanje etikete na flaši. Samo zato što je etiketa lepo dizajnirana ili izrađena od nekog neobičnog ili skupog materijala,, ne znači da će ukus biti dobar kao i etiketa. Zadnja etiketa obično nudi mnoštvo informacija koje će vam pomoći da uskladite vina s profilima ukusa koje tražite, a često se nalazi preporuka za serviranje ili nabrojano sa čime se vino lepo slaže - iskoristite ove informacije, to je već pola posla obavljeno.

Slaganje vina i hrane – osnove i principi

Kada ste novi u slaganju vina i hrane kao i odabiru vina za večeru koju spremate za specijalne goste, onda se valja pridržavati nekih tradicionalnih pravila kao što su – bela mesa i ribe slažemo sa lagaijim belim vinima, crvena mesa sa crvenim. Izuzetak bi bilo meso lososa i tune koje bi mogli poslužiti sa suvim rozeom ili crvenim vinom poput pino noar, a dimljeni losos može i sa merloom.  Iako su ova pravila su danas prevaziđena, ukoliko ste nesigurni i novi u odabiru i slaganju vina sa hranom, ovako nećete pogrešiti. Još jedno pravilo kojeg se možemo pridržavati je pravilo komplementarnosti ili dopunjavanja. Kada imate nešto slatko na meniju, lako ćete ga upariti sa polu-slatkim ili slatkim vinom. Ovde ćemo samo navesti neka pravila slaganja da biste shvatili principe i sami se usudili da eksperimentišete, što uvek ohrabrujemo naše goste. Nekada ti eksperimenti neće biti najuspešniji ali kad uđete u “štos”, pitaćete se i sami kako ste ranije mogli to da uradite ikako drugačije.

-Proteini i masti u mesu omekšavaju tanine i oporost crvenih vina. Zato se kaberne sovinjon često preporučuje sa jelom kao što je odrezak. Protein smanjuje kiselost vina i čini ga mekšim, okruglijim.

- Slana hrana naglašava ukus hrasta u belim vinima, ali i pojačava  voćnost i slast. Slanu hranu probajte upariti sa svežim, mladim belim vinima ili belim vinima koja nisu dugo boravila u hrastovom buretu.

- Začinjena hrana pojačava ukus alkohola pa je treba upariti sa ohlađenim, manje alkoholnim  polu- slatkim  ili polu-suvim vinima sa voćnim aromama. Ovakva vina će biti odličan kontrast intenzivnim začinima i ohladiti nepce i od prezačinjenih jela. Začinjena krana se, takođe, lepo slaže i sa crvenim vinima sa niskim do srednjim taninima, čime se osigurava kontrast kao i sklad pikantne hrane.

- Slatka hrana čini vino ukusnijim i / ili gorkim. (kaberne sovinjon ne ide s mlečnom čokoladom ali sa druge strane kaberne sovinjon jako lepo može da se složi sa sa crnom čololadom koja ima više od 75% kakaa)

- Dimljena hrana dominira ukusom vina. Jača,  aromatizovana vina punog tela izdržaće nadimljenost  hrane. Ako imate neko fino barikirano vino, to je pravi pogodak.

- Hrana gde dominiraju kiseline (citrusi, paradajz itd.) slaže se sa laganim belim vinima koja imaju lagne voćne kiseline. Ako za predjelo imate samo svežu salatu sa sirćetom, izbegavajte posluživanje vina, jer se sirće i vino ne mešaju dobro.

Degustiranje vina

Kada je u pitanju ispinjanje vina, početnici se često previše trude i imaju prevelika očekivanja. Važno je da shvate da je potrebno dosta vina probati (i popiti) da bi se u vinu uživalo kao profesionalci. Za početak pomirišite svoje vino u čaši tako što ćete da približite nos unutrašnjosti čaše i osetite sve divne arome koje su se oslobodile. Probajte da ih detektujete. Kad probate vino, probajte ga pre hrane i uživajte u njegovom ukusu, a zatim probajte hranu. Sledeći gutljaj napravite kad progutate hranu u potpunosti jer nikada ne treba mešati vino i hranu u ustima jer u tom slučaju dobijate nedefinisanu skupinu ukusa koji ne pružaju nikakvo uživanje.